Otkako sam počela da spremam ovakve stvari, želim ovakve hlepčiće. Hrskavi, laki, a opet ne toliko vazdušasti. Najviše liče na kupovne Wasa tanke hlebne pločice. Ali nije to-to kad se kupi. Uvek se zapitam, šta im rade kad mogu toliko dugo da stoje sveži? Konačno sam shvatila da nije potrebno „smekšavati“ brašno (ja obično koristim meko speltino u te svrhe), već je za ovo idealno neko teško integralno brašno, poput ražanog. Takođe, otkako sam na hrono ishrani po njenom osnivaču, Alenu Delabou, potrebno mi je neko lako pecivo ujutru, jer mi je dozvoljeno samo 60 grama, pa su ovi tanki hlepčići način da ponovo uvedem moje omiljeno brašno u ishranu, dok je u običnom hlebu preteško.
Za ove hrskave hlepčiće vam je potrebno:
- 300 grama ražanog brašna (plus za posipanje),
- 1 kašika morske soli,
- 1 prašak za pecivo,
- kašičica kima,
- 30 grama putera,
- 175 mililitara mlake vode.
Za posipanje gotovih hlepčića:
- malo lanenog semena,
- malo susama,
- 1 belance.
Pomešajte sve suve sastojke. Obično u receptima kažu uvek da dodate razmekšali maslac, ali, kako meni inspiracija da pravim nešto uvek dođe u trenutku, ne mogu se takvom revnošću pohvaliti. Po meni, dovoljno je da samo iseckam maslac na kockice i da koristim mlaku vodu. Sjedinite testo, malo ga premesite, ništa specijalno. Pospite radnu površinu bogato brašnom. Rasklagijajte testo da bude jedno 3 milimetra tanko. Ovo je najteži deo posla, jer se ražano brašno ne sjedinjava lepo, pa morate biti oprezni, a ako vam pukne, samo ga zalepite, ništa strašno. Zatim je potrebno da ga na neki način „izbušimo“. Ja sam koristila oklagiju sa šarama u obliku srca . Potom uzmite tacne i čaše veličine koje želite da dobijete. Ja sam uzela dve tacne od espresa i jednu čašu, jer sam proračunala da mi je tako zgodno da ispunim pleh. Pleh dobro pobrašnjavite i ređajte gotove oblike. Uključite rernu na 200°C.
Za to vreme pospite tanke hlebce susamom i lanenim semenom i premažite ih belancem, koji će služiti kao lepak za semenke.
Pecite 20 minuta. Za to vreme pripremite drugu turu.
A šta imam da vam kažem o temi Love is all around? Ne znam, znam samo da na svetu ima premalo ljubavi, barem onakve kakvu očekujemo. Ljudi odlaze iz naših života iz različitih razloga, ali takođe i ulaze u njih. Ja ovom prilikom želim da se zahvalim jednoj Leni, koja, ne samo da me je učinila ponosnom, već mi je i poklonila ovu korpicu (punu cveća), kao i jednoj Katarini, koja je veliki „krivac“ što vam ja sve ovo odavde pišem. Tako da, neko ode, drugi dođe, to je život.
