Od kako pamtim proslava Nove godine i Božića za mene su bili nešto posebno. Dobro, Nova godina ne toliko koliko sam Božić. Odrasla sam u zapadnoj Srbiji, mestu koje se zove Prilike. Uvek smo se držali običaja, tradicije. Obožavala sam kao mala da slušam od starijih kako se nekad živelo, koje su običaje ljudi poštovali tokom praznika – jer znate i sami „sto sela, sto običaja“. A kako je kod nas pravoslavaca Božić najradosniji praznik, bas na taj praznik ima prelepih običaja. U mom kraju, ujutru se porani, jer na Božić valja sve raditi i što radiš na Božić radićeš cele godine. Elem, porani se, raskloni se sto od Badnje večere i očekuje položajnik da naloži vatru uz sledeću zdravicu: „Koliko varnica, toliko srećica, koliko varnica toliko parica, koliko varnica toliko u toru ovaca, koliko varnica toliko prasadi i jaganjaca, koliko varnica, toliko gusaka i piladi, a najviše zdravlja i veselja, Amin, Bože daj“. Posle toga domaćica postavi doručak. Ono što je meni najzanimljivije bilo na Božić dok sam bila mala (a i sada) je česnica koja se sprema za ručak. Rano ujutro na Božić, domaćica zamesi testo od kojeg peče pogaču, koja se zove česnica . U nju se stavlja metalni novčić zlatni, srebrni ili obični, odozgo se bode grančicom badnjaka, i ta česnica ima ulogu slavskog kolača na Božić. Još u njega idu i drenjak – za zdravlje, parce badnjaka -teret, beli i žuti kukuruz- prasići i ovce, pasulj – stoka. Kada česnica bude pečena, iznosi se na sto gde je već postavljen Božićni ručak. Česnica se okreće kao slavski kolač, preliva vinom i na kraju lomi. Ona se lomi na onoliko delova koliko ima ukućana. Onaj ko dobije deo česnice u kojoj je novčić, po narodnom verovanju, biće srećan cele te godine. Kada se završi lomljenje česnice, ukućani jedni drugima čestitaju praznik i sedaju za trpezu.
Radujući se ovom prazniku u dogovoru sa ostalim administratorkama fejsbuk grupe Hrono ishrana po Delabou/Chrononutrition by Delabos rešile smo da objavimo #Česnicaizazov. Tako bismo videli kakvi su sve običaji u raznim delovima Srbije, kako oni spremaju česnice, da li su to pogače ili slatka testa, da li spremaju za doručak, ručak ili večeru. Moram reći da su nas sve učesnice u ovom izazovu iznenadile i obradovale divnim česnicama. Pa da krenemo ispočetka 😊
Prva se izazovu priključila Boba Vlasiljević sa svojom pogačom.
Sledeća je Aleksandra Antić i deli sa nama običaje iz svoga kraja. Na jugoistoku Srbije, česnica je tanka pogača od belog brašna u koju se stavlja novčić. Lomi se na Badnje veče,tako što po jedno parce dobije svaki ukućanin i plus jedno za “kuću“.Smatra se da ce onaj ko dobije novčić imati sreće i para cele godine.
Maja Babić je pravila slatku česnicu, ali je zaboravila da u nju stavi novčić i zbog toga je morala da pravi pogaču. Sprema je u vidu suve pite, taj je običaj nasledila od bake svog muža. A recept ove slatke česnice je naravno podelila sa nama. https://docs.google.com/document/d/1Q8GN2ifSZAZkPaK86v37PGmpQO_Vpsoj4g4UnnV_Xzk/edit
Sledeća je Dragana Savić Radojević i njena divna pogača.
Naša divna Sanna Ćopić Malčić uprkos bolesti rešena je kao i uvek da učestvuje u izazovu i naravila je česnicu po sledećem receptu : 500 gr speltinog brašna, 3 kašičice praška za pecivo, 2,5 dl tople vode, jedno žumance i 100 gr istiopljenog maslaca. Sve dobro izmešati i pokriti da odmara, dok je i Sanna odmarala. Rernu uključiti na 200°C. Izvaditi je iz posude, oblikovati ,ubaciti novčić i ukrasiti viljuškom, premazati sa žmancem, peći oko 30-35 minuta i evo rezultata:
Beti Stoilkovska postovala je sliku svoje prelepe česnice!
Branislava Trivić umesila je i ukrasila svoju pogaču na jedinstven način i svi su se oduševili! Pa kako i ne bi kada izgleda ovako:
Milovanovic Dijana kao i uvek učestvuje u izazovima. Sada tu je i njena česnica:
Kao i uvek, svi sa nestrpljenjem čekamo Jasnine majstorije. Budući da znam njenu veštinu u pravljenju delicija od testa, jedva sam čekala da vidim njenu česnicu. I evo je, divna, mirišljava i još recept uz nju, naravno na blogu hronodnevnik.com – http://hronodnevnik.com/bozicna-cesnica/
Sledeća je Snežana Aleksandar Andjelic i njena divna česnica. Baš prelepa!
Vilma Čehorski Szarapka, pa kako izazov da prodje bez nje! Kaže da nije neki profesionalac ali ne bi smo se baš usaglasili sa tim. Dodala je da je ovo nešto što joj je otac ostavio u nasleđe i da se svake godine potrudi. I zaista jesi! Divna česnica Vilma 😊
Višnja Tarlać napravila je masnu česnicu bez ukrasa, jer tako se pravi u njenom kraju. Ali novčić je obavezan. Mmmm prelepa pogača! Bravo Višnja
Ivana Leković učestuvje u izazovu sa svojom česnicom i lepom dekoracijom pšenice.
Ana Ivanković napravila je pomalo rustičnu česnicu, pošto je to običaj u njenom kraju.
Svetlana Maskovic Jonic napravila je česnicu zajedničkim snagama sa svojim mužem koji je imao inspiraciju od drugih učesnica i ukrasio česnicu. Svaka čast za muža!
Jasmina Radivojević pravi malo drugačiju česnicu i to na ovaj način: Kod nje u kuci je česnica slatka i pravi se od kupovnih kora. Premazuje se sa vodom i uljem i posipa se sa šećerom, orasima, suvim grozdjem i slično. Pre sečenja izgovara „U ime oca i sina i svetog duha, amin“ i okreće se tepsija sa česnicom. Kada se seče česnica svako parče ima svoje značenje, prvo parče je namenjeno za kuću i zove se kućansko, zatim polozinkov, putnikov, pa onda ide domaćinov, domaćicin i redom od najstarije do najmladje osobe u kući ali koji žive u toj kući pa tek na kraju gosti koji su se u tom momentu zatekli tu. Zaista lep običaj! Eto naučili smo još nešto.
Marijana Srejić umesila je prelepu pogaču u koju je ubacila novčić. I srećnik koji je pronašao isti bio je njen sin. Nek’ je živ i zdrav!
Ana Pobran Mandic je rodom iz Bačke gde se pravi slatka česnica, a u Sremu gde se udala većinom ide isto slatka česnica, na njenu veliku radost. A ovako se pravi : U njenom kraju je običaj da se pravi slatka česnica, kore su domaće rastezane, fil su mleveni orasi i med i za one koji vole slatko jos pride med. Česnica se ne seče, već se kida rukama. U jedan kraj česnice stavlja se dinar, smatra se da on donosi sreću i blagostanje u porodici i običaj je da se onom ko dobije dinar u svom komadu plati. Dinar se dalje čuva kraj ikone i nikad se ne troši. Ove godine dinar je nasaonjen sin, plaćeno kinder jajetom, pošteno! Vidim da su ove godine sve novčiće pokupili mališani! Radosti za njih! I evo njene delicije:
Vjenka Banjac deli sa nama sliku svoje česnice. Prava domaća!
Bogata česnica Zvezdane Čubrak izgleda ovako. A pored česnice je divna dekoracija pšenice u obliku ježa. Zvezdana svaka čast za ideju, verujem da će je mnogi od nas ukrasti za sledeću godinu.
Tu je i Ildiko Popov sa slatkom česnicom koja se pravi na sličan način kao što je pravila Ana Pobran Mandic.
Masnu, slasnu česnicu sa kvascem napravila je naša neverovatna svemirka Ljiljana Stevković. Kaže da nije stigla da slika kakva je bila kada su je razlomili jer je nestala na tili čas. Kako i da ne nestane kada izgleda ovako? A još je bila vruća! Mmmmmm, divota!
Minja Milosevic-Paunovic odlučila je da učestvuje i podeli sa nama sliku svoje česnice.
Snežana Marković deli sa nama običaje iz svog kraja i tako kod nje je česnica pogača bez ukrasa. Samo se označi pečatom sa četri ocila, što se gotovo ne vidi kad se ispeče. Ni ona nije stigla da slika presek, jer svi su žurili da pogledaju šta su dobili. Kod nje se uz paricu,stavlja i dren,zrno pasulja,zrno kukuruza i parče badnjaka.Tako da svako od ukucana dobije po nesto.Njoj je ove godine zapalo zrno kukuruza.
Violeta Vija Stanić Prlina napravila je pravu deliciju od svoje česnice. Aleksandra Ristić prokomentarisala je da zaslužuje ocenu 5. Divna! Zar ne?
Nevena Keković baš se potrudila oko svoje česnice i izgledala je kao malo umetničko delo. Svaka čast Nevena! Kod nje u kraju se česnica pravi kao slavski kolač.
Svetlana Cica napravila je zanimljivu česnicu.
Divne stare običaje podelila je sa nama Mira Vujić. Ona priprema česnicu kao što je to radila njena mama. Majka je pravila česnicu tako sto je teglila tanke kore.Ume i Mira, ali ovog puta je koristila kupovne kore.
750 grama tankih kora
350 grama mlevenih oraha sjedini sa
500 grama secera
1/4 l meda otopiti
Pleh u kome će spremati i peći česnicu namazati uljem, staviti na dno dve kore, poprskaati uljem vodom i otopljenim medom i od gore mlevenim orasima pomešanim sa šećerom. Tako dok se ne utroše sve kore i orasi! Negde na polovini staviti metalni novčić i kapnuti malo meda da se zalepi za koru. Poslednju, gornju koru poprskati uljem i vodom. Peći u zagrejanoj rerni na 200° oko pola sata. Kada je česnica gotova izvaditi iz rerene, prekriti kuhinjskom krpom i nesto kasnije seći. Još dodaje: Nekada je moj deda kao domaćin sekao česnicu i redom „namenio“ parče po parče, domu, domaćinu, polažajniku, domaćici, deci (po starinstvu, ako imaju porodicu odmah ide supružnik i njihova deca po starinstvu) i na kraju putniku namerniku!!! 🙂 U našem južnom Banatu smatra se da dinar donosi sreću i kući i onom ko je izvukao dinar, pogotovu ako dinar ima puno meda i oraha na sebi, te ga domaćin otkupljuje od osobe koja ga je pronašla i stavlja na ikonu da bi iduće godine kupio hranu za kucu!!! Hvala ti Miro na ovako lepom objašnjenu običaja iz južnog Banata!
Radmila Božić živi u Americi, ali nije zaboravila naše običaje, tj.one iz njenog kraja. Božićni običaji iz mog kraja:
- Badnje veče, mesi se kolač i još 3 manja hlebića i četvrti za Badnjak.Postan kolac : Kašičica kvasca rastopljenog u 1 1/2 šolje vode, kašičica soli, 2 kašičice šećera, 2 kašike ulja i 4 šolje brašna. Zamesiti, ostaviti da naraste 1 sat, napraviti hlebove, ostaviti 30 minuta da narastu I peći.
- Božić ujutru rano se mesi česnica od kukuruznog brašna. Moja baka je pravila je česnicu od našeg domaćeg belog kukuruznog brašna , soli I vode, dodalavala je onda paricu, zrna kukuruza i pasulja i grančice drena. A ja posto nemam takvo brašno pravim projaru sa sirom, sve ostalo je isto.
- Pogača za položajnika, koja se sa poklonom uvijala u vunu (belu, čistu, spremnu za kudelju 🙂 ) i uvezivala crvenim koncem.
Ja nisam znala za ove običaje, a vi? Lepo je držati se i očuvati običaje i tradiciju, jer naši preci su nam ostavili toliko toga u nasleđe da bi bila šteta zaboraviti sve to i ne prenositi našoj deci i oni svojoj. Ne zaboravite, svi mi imamo jake korene i imamo toliko toga da pokažemo i prenesemo budućim naraštajima.
Očekujem Vas i sledeće godine u većem broju da se priključite ovom izazovu i podelite sa nama još više običaja.
Do tada i do sledećeg izazova,
Vaša Cvetak Zanovetak .
