Mirjana Svetozarević je naumila da proba sve dozvoljene sireve koji su dostupni na našem tržištu. S obzirom na to da veoma detaljno i interesantno opisuje ovaj proces, ja sam je zamolila da to formuliše u vidu teksta za blog. Ona se odazvala, i evo prvog teksta.

Isprobavanje Roussel Cantalet sira i sira sa začinskim biljem. Cantal je tvrdi sir, pročitala sam da je receptura stara preko 2000 godina, pravi se u kolutovima teskim 45 kg. Spada u kategoriju slanih sireva i mrvi se. Dopao mi se, jer ima pikantan, a opet ne jak ukus. Sir sa začinskim biljem mi se takođe dopao, osetila sam i ruzmarin i, čini mi se, bosiljak, kao da jedem neku salamu ili kobasicu.

Na ovoj slici su 2 vrste sira: sa biberom i St. Nectaire. Sir sa biberom je, kao što se i može pretpostaviti, jako pikantan, ljutkast i ima komadice bibera i unutra i sa strane. Nije, ipak, za ljude sa osetljivim stomakom. Ima tu neku oštrinu, a kako ga jedete, ima još i jači ukus. St. Nectaire je sir koji vam se ne bi dopao na prvu loptu, ali meni je bio divan.Vrlo je specifican, unutra je mekan poput Bria, a spolja ima tvrdu koricu. Ima kremast i svilenkasti ukus, koji se topi u ustima. Čak me u jednom trenutku podseca na ukus pečuraka. Jedino sto mu je miris malo “jači”.

Na sledećoj slici su Comte i St. Nectaire. Comte je definitivno jedan od mojih omiljenih sireva. Specifican je, jer se pravi od sirovog mleka krava koje se hrane iskljucivo na pašnjacima. Ukus mu je orašast i veoma podseca na Ementaler, tako da, ljubitelji Ementalera, mozete uzivati u ovom siru.

Nakon toga mi je na meniju bio Raclette 😊. Sir inace potice iz Švajcarske i koristi se najčešće zagrejan ili grilovan. Tekstura je slicna kao St. Nectaire, samo mi je Nectaire ipak lepši, jer ima tvrđu koricu. Raclette mi se dopao, specifican je, u jednom trenutku mi je imao kiselkasti ukus i to, ni manje ni više, nego na kiseli kupus. Ali, drugaciji je kada je “sirov” i kada je zagrejan. Preporučuje se da se uz ovaj sir pije suvo belo vino, ne voda, jer se teze vari. U toj kombinaciji ga nisam probala, jer nije po Delabou 🙂

I ostao je još jedan sir za probu – Montagnolo! Ja sam slaba sa buđavcima, jednostavno, kada je nesto slano, meni se ne moze dopasti. Ali,videh da je bas ovaj sir dobio nagradu za kvalitet, a i kad videh cenu od 2500din/kg, pomislih, ajde da uzmem 100 grama i da vidim da li cena opravdava kvalitet 😊. Prvi utisak – gorak. Opor. Jak. Jeste slan, ali mi se čini da nije puno, to ću videti u toku dana po tome koliko sam vode popila 😊. Ne mrvi se, nego je baš kremast, i može bez problema da se maže na hleb. Iako je na prvu jako opor i oštar nekako, posle već ima blaži ukus, na puter. Inace je sa plavim plesnima. A ovaj drugi na slici je moj novi favorit među sirevima – Dalmatinski 😊. Njega sam dodala da se „zasladim“. 😊