Pregled knjige Hrono ishrana na francuski način dr Alena Delaboa

S obzirom na to da je interesovanje o ovoj knjizi u poslednje vreme preveliko, i ja stalno jednu te istu priču ponavljam, rešila sam da na jednom mestu sve skupim i podelim sa vama pregled ove divne knjige, koja nam pomaže da se hranimo zdravo, smršamo, a da uvek budemo siti, naučimo da jedemo prave namirnice u pravo vreme, i naučimo koja njihova (pro)porcija je prava mera za naše zdravlje.

Na samom početku knjige, Delabo nas upozorava da ćemo morati da promenimo naše prehrambene navike, ali takođe nagoveštava da to nije teško jer ćemo svakoga dana moći da jedemo „sir, hleb, čokoladu, suvo vože… čak kiseli kupus ili šniclu sa pomfritom“ ukoliko nam to predstavlja zadovoljstvo (Delabo 2016: 10). Osnovno pravilo je da osluškujemo naš biološki sat. Delabo nas poziva da stavimo tačku na „neodrživi, veliki intelektualni raskorak između proždrljivosti i vitkosti“. (Delabo 2016: 12).

On, dakle, pod hrono ishranom podrazumeva veštinu i „način konzumiranja svih namirnica u onim trenucima u toku dana kada će one biti najkorisnije, kako bi svakoga dana zadovoljile potrebe organizma za energijom, a da hrana i masti ne budu uskladištene u određenim delovima tela uz rizik da stvore nepoželjne obline“ (Delabo 2016: 15) Smatra da hrono ishrana nije ništa drugo nego povratak načinu ishrane koji su sprovodili naši preci, koji su se „instinktivno pridržavali da bi preživeli, poštujući zakone prirode, onako kako to još uvek čine divlje životinje.“

Osim hrono ishrane, Delabo je usavršio i tehniku morfološke evaluacije, čiji je rezultat morfotip, koji se određuje na osnovu sledećih parametara: obim grudi, obim struka, obim kukova, težina, visina i širina ručnog zgloba, rast.

Delabo nam preporučuje da jedemo:

• masno ujutru;
• kompaktno u podne;
• slatko po podne,
• lagano uveče.

Sastav obroka je sledeći. Za doručak on preporučuje sir, hleb i maslac ili maslinovo ulje, kojima se u izvesnim slučajevima mogu dodati jaja ili suhomesnati proizvodi. Za ručak je prioritet meso uz dodatak skrobnih namirnica (ili u nekim slučajevima zeleno povrće), za užinu se jedu dve grupe proizvoda: biljne masti i voće i njegovi slatki derivati, a za večeru riba ili plodovi mora ili malo belog mesa uz dodatak zelenog povrća.

Osnovni principi hrono ishrane su to što ona daje prirodni prioritet instinktu, što vodi računa o apetitu svake osobe, i što u odnosu na građu i aktivnost propisuje kvalitet i kvantitet namirnica (Delabo 2016: 27). Pod instinktom on pak podratzumeva da treba da umirimo glad rukovodeći se prvenstveno potrebama, a ne željama.

Delabo smatra da unos kalorija ne treba da određuje terapeut, već organizam pacijenta. Stoga on dozvoljava dve slobode: da se poveća sir za doručak, meso za ručak i riba ili plodovi mora za večeru, kao i slobodu da se ukine večernji obrok i užina ako nismo gladni. Uz mogućnost da se u tom slučaju jede sutradan za ručak prvo riba (količine naše visine izražene u centimetrima, zatim meso (ista količina kao i količina ribe i najzad skrovne namirnice ili povrće.

Delabo smatra da je sasvim beskorisno jesti laganu hranu kako bismo se otarasili težine. Njegova teorija se bazira na tome da „što je namirnica teža, potrebna je manja količina da bismo se pravilno hranili, i obrnuto, što je namirnica lakša, potrebna je velika količina da bi se postigla ista ravnoteža.“ (Delabo 2016: 36) U borbi protiv dijetetike on navodi kao primer to što je nama potrebno 30 grama čistih masti dnevno da bi se zadovoljile naše svakodnevne ljudske potrebe što moemo naći u 100 grama sira, ali u 500 grama jogurta ili litru mleka.

Cilj Delaboove ishrane je da se postane vitak, a ne da se smrša. Delabo osuđuje to što mi najčešće krivimo metabolizam za nešto za šta su, po njegovom mišljenju skoro uvek odgovorne naše navike u ishrani (Delabo 2016: 39) Takođe, upozorava da je neophodno da se postane svestan svojih grešaka. Delabo upozorava da je fizička aktivnost poželjna, ali da nije klučna kako bi se postigli rezultati u ovoj ishrani (Delabo 2016: 43).

Na stranicama 48–55 govori o idealnom načinu merenja organizma, kao i koji parametri se uzimaju u obzir tokom računanja morfotipa. Ukazuje na to da je hrana koju unosimo u potpunosti odgovorna za naš izgled, pa tko smatra da je višak skroba odgovaran za prekomernu veličinu našeg stomaka, a mesa grudi, dok od kolača, brašna, šećera i masti rastu stomak i grudi. Grickalice takođe utiču na veličinu stomaka, kukova i grudi. S druge strane, ne unošenje mesa u organizam rezultiraće preterano mršavom figurom, anemiju, umor, slabiji kvalitet kose, zadihanost, mrzovolja, nedostatak samouverenosti, hronična depresija…

Pre početka hrono ishrane neophodno je napraviti kompletne medicinske analize.

Delabo smatra da ukoliko se poštuju principi hrono ishrane da će se deficit kao i viškovi korigovati prirodnim putem (Delabo 2016: 58).

Ključ hrono ishrane je jesti pravu hranu u pravo vreme i u pravim količinama: masti za doručak, čvrstu hranu za ručak, laganu hranu za užinu i proći bez večere ili s laganom večerom uveče (Delabo 2016: 27).

Satnica će zavisiti od trenutka našeg ustajanja, a nije toliko fokusirana na mehaničke vremenske razmake koliko na prave trenutke za jelo. Doručak u satu koji sledi, uz napomenu da je dobro ustajati pre osam sati, ručak u skladu s apetitom, ali u idealnom slučaju, pet sati nakon doručka. Užina kad smo zaista gladni. Međutim, ako je između ručka i užine prošlo više od šest sati, količine užine treba prepoloviti. Večera ako smo gladni i kada smo gladni, dok se ne zasitimo.

Za doručak se jede sir, hleb, maslac ili maslinovo ulje kojima se u određenim slučajevima mogu dodati jaja i suhomesnato. Za ručak se jede meso i skrobne namirnice, a u nekim slučajevima – zeleno povrće. Za užinu se jedu biljne masti. Za večeru se jede riba, plodovi mora ili malo belog mesa (piletina, teletina, svinjetina – krtina).

Ukoliko se držimo ovih smernica, ne bi trebalo da osećamo glad. Ukoliko smo gladni uveče, po Delabou, nismo pojeli dovoljno sira ujutru. Ako smo gladni veoma rano prepodne, ot znači da smo pojeli previše hleba za doručak ili smo posle doručka popili voćni sok ili jogurt. Ukoliko smo suviše brzo, pak, glani na kon ručka, to znači da smo pojeli premalo mesa, a previše skrobnih namirnica, a ako smo gladni ujutru i uveče nismio pojeli dovoljno sira, već previše hleba za doručak, a nedovoljno mesa i suviše skrobnih namirnica za ručak. (Delabo 2016: 70) On napominje da je dobra proporcija ključna. Obavezne namirnice su, dakle, sir za doručak, meso za ručak i riba ili morski plodovi za večeru i njih, po potrebi možemo uzeti u većoj količini. Što se užine tiče, on upozorava da u njenoj količini ne smemo pogrešiti i uzeti je u većoj meri. Štaviše, ako je prošlo više od šest sati nakon ručka, oba dela užine treba prepoloviti. Takođe, Delabo dozvoljava jedan do dva džoker obroka nedeljno gde je sve dozvoljeno.

Poglavlje „Tipičan dan“ je najvažnije poglavlje Delaboove knjige.

Pre nego što krenete da čitate dalje, moram da vas upozorim na merne jedinice kod Delaboa. Skrobno i neskrobno povrće, kao i voće i orašaste plodove Delabo izražava punim supenim kašikama. Međutim, kao što i sami znate, u punu supenu kašiku može stati različita količina hrane. Uopšte, šta se podrazumeva pod supenom kašikom, diskutabilno je pitanje. Zato Delabo preporučuje hrono kutije od 1 – 5 i svaka kutija ima određenu kubikažu. Ove kutije možete naručiti preko interneta, ali možete da iskoristite i neke kutije iz vašeg domaćinstva, sa zapreminom koja vam je potrebna. Veoma je važno pridržavati se tačnih količina tamo gde se navodi da hrana treba da se meri ovim kutijama.

Doručak

Što se doručka tiče, on nam savetuje da ga nikako ne preskačemo. Predlaže sir, i to kačkavalj, tvrdi žuti sir, koji nije na bazi surutke. Međutim, ukoliko ustajemo rano i aktivni smo, Delabo nam dopušta da nam doručak bude i obilniji i da uključi u sebe jaja i/ili suhomesnato.  Takođe, savetuje nas da ne izbegavamo da hleb namažemo maslacem ili maslinovim uljem.

Na 76. stranici Delabo nudi tabelu preporučenih količina za doručak

Maslac ili maslinovo ulje je u istoj količini za sve kategorije. Maslaca treba uneti 10–12 grama, a maslinovog ulje 2 kafene kašičice.

Tabela dozvoljenih količina za sir i hleb:

Namirnice	Vaša visina	Rekonvale-scenti. Neaktivni penzioneri.	Posao bez kretanja. Aktivni penzioneri. Nezaposleni.	Posao sa kretanjem (manuelni ili intelektualni)	Fizički posao Sportisti visokog ranga
Sir Minimalna količina	≤ 1,50 m	50 g	70 g	80 g	90 g
	1,60 m	60 g	80 g	90 g	100 g
	1,70 m	70 g	90 g	100 g	110 g
	1,80 m	80 g	100 g	110 g	120 g
	≥ 1,90 m	90 g	110 g	120 g	130 g
Hleb Maksimalna količina	≤ 1,50 m	25 g	40 g	50 g	60 g
	1,60 m	30 g	50 g	60 g	70 g
	1,70 m	35 g	60 g	70 g	80 g
	1,80 m	40 g	70 g	80 g	90 g
	≥ 1,90 m	45 g	80 g	90    g	100 g

Ukoliko je prepodne dogačko, Delabo preporučuje da se poveća porcija sira i dodaju jaja u zavisnosti od visine, od 1 komada za 1.50 m i niže do 5 za 1.90 i više. Uz jaja se, ili umesto jaja može dodati suhomesnato i to 60, 80, 100, 120 ili 140 grama u zavisnosti od visine (≤ 1.50–≥1.90). Jaja predlaže za doručak kadgod želimo, ali za ručak samo jednom nedeljno, u krajnjem slučaju ne više od tri puta  i to ako ih nismo tog dana jeli za doručak. Nikada uveče (Delabo 2016: 111).

Evo sumirane tabele za doručak, ako je prepodne dugačko, iz koje su izbačene štangle hrono proteina, koji nisu dostupni u našoj zemlji:

DORUČAK Preporučene količine ako je prepodne dugačko
Sir: preporučena količina Maslac ili maslinovo ulje: preporučena količina Hleb: preporučena količina
+ povećajte vašu porciju sira
+ prema vašoj visini
≤ 1,50 m	1 jaje	i/ili 60 g suhomesnatog
1,60 m	2 jajeta	i/ili 70 g suhomesnatog
1,70 m	3 jajeta	i/ili 80 g suhomesnatog
1,80 m	4 jajeta	i/ili 90 g suhomesnatog
≥1,90 m	5 jaja	i/ili 100 g suhomesnatog

U dozvoljene napitke Delabo svrstava kafu, biljne čajeve, gaziranu ili negaziranu vodu bez mleka. šećera, meda i zaslađivača. Uz to je naglasio da nikakvi voćni sokovi nisu dozvoljeni za doručak, pa čak ni ceđena pomorandža niti limun.

Osim toga, veliki je protivnih da se za doručak unosi bilo šta slatko jer je štetno za početak dana iz dva razloga: 1. usloviće jaku sekreciju insulina, koja će, paradoksalno, oboriti nivo šećera u krvi i izazvati osećaj slabosti i 2. napraviće potpunu blokadu procesa sagorevanja masti i proteina (Delabo 2016: 79).

Delabo sve sireve smatra dobrim i korisnim za početak dana, a takođe preporučuje da se vrste sireva mešaju. Na osnovu spiska sireva, vidi se da preporučuje sve kačkavalje, a pod ovim sirom se podrazumevaju svi žuti sirevi. Prema njegovom mišljenju, beli sirevi ne sadrže dovoljno masnoće i jedno od rešenja bi bilo da se takav sir meša sa pavlakom (Delabo 2016: 83).

Delabo predviđa da jednom nedeljno, za vikend ustanemo kasnije, i onda nam nudi da spojimo doručak i ručak u jedan obrok, tako što ćemo jesti najpre onu gramažu sira koja se dobija razlikom naše visine i broja 100 (u gramima), zatim porciju mesa koja nam je preporučena za ručak, i najzad, porciju povrća bogatog skrobom koja se preporučuje za ručak. Spisak napitaka je isti kao za doručak.

Ukoliko sasvim nismo ljubitelji sira, Delabo preporučuje engleski i nemački tip doručka. Engleski podrazumeva jaja na oko, slaninu ili dimljenu šunku, hleb od integralnog brašna, dobro namazan maslacem, dozvoljene napitke pomenute ranije. Nemački tip doručka podrazumeva kajganu ili omlet, kobasice, odrezak svinjskog mesa, domaći hleb i dozvoljene napitke.

Delabo upozorava da se prilikom kupovine hleba posebna pažnja obrati na „dvopek, hleb sa mlekom i druge vrste industrijskog hleba, naizgled veoma privlačnih, ali koji sadrže, svi bez izuzetka, dodate šećere“. (Delabo 2016: 85)

Delabo u hrono ishrani ne preporučuje čorbe osim ujutru deci koja rastu, starim osobama tokom celog dana za vreme većih vrućinam i muslimanima noću, samo tokom ramazana.

Međutim, retko, lubitelji čorbe mogu da je pojedu ujutru, uz uslov da za polovinu smanje preporučenu dnevnu porciju hleba, ako čorba sadrži skrob (krompir, tapioku ili testeninu).

Ručak

Prioritet za ručak je meso, suhomesnato, jaja, zatim namirnice bogate skrobom i piće. Delabo je protivnik svega osim glavnog jela. Hleb dozvoljava izuzetno ukoliko moramo da zamenimo njime skrobnu namirnicu, i to u istoj količini koja je dozvoljena za doručak.

U sledećim tabelama obratite pažnju na količinu skrobnih namirnica, u centilitrima. Svaki centilitar ima 10 mililitara. Količine, dakle, nisu zanemarljive, i ove kašike su pre kutlače, prema našim merkama, i zato ih se strogo pridržavajte u skladu sa vašom visinom i vašom aktivnošću. Naime, ukoliko je vaš posao sedeći, a par puta nedeljno upražnjavate odlazak u teratenu, moj vam je savet da ipak koristite preporuke iz prve kolone tabele sa kuvanim skrobnim namirnicama.

Namirnice	Vaša visina	Rekonvale-scenti. Neaktivni penzioneri.	Posao bez kretanja. Aktivni penzioneri. Nezaposleni.	Posao sa kretanjem (manuelni ili intelektualni)	Fizički posao Sportisti visokog ranga
Crveno meso minimalna količina, izmereno sirovo	≤ 1,50 m	150 g	170 g	210 g	250 g
	1,60 m	160 g	180 g	220 g	260 g
	1,70 m	170 g	190 g	230 g	270 g
	1,80 m	180 g	200 g	240 g	280 g
	≥1,90 m	190 g	210 g	250 g	290 g
Belo i živinsko meso minimalna količina, izmereno sirovo	≤ 1,50 m	190 g	220 g	250 g	250 g
	1,60 m	200 g	230 g	260 g	260 g
	1,70 m	210 g	240 g	270 g	270 g
	1,80 m	220 g	250 g	280 g	280 g
	≥1,90 m	230 g	260 g	290 g	290 g
Suhomesnato i iznutrice minimalna količina, izmereno sirovo, ne više od 2x nedeljno	≤ 1,50 m	170 g	190 g	230 g	250 g
	1,60 m	180 g	200 g	240 g	260 g
	1,70 m	190 g	210 g	250 g	270 g
	1,80 m	200 g	220 g	260 g	280 g
	≥1,90 m	210 g	230 g	270 g	290 g
Jaja minimalna količina, ne više od 3x nedeljno	≤ 1,50 m	1	1+½	2	3
	1,60 m	2	2+½	3	4
	1,70 m	3	3+ ½	4	5
	1,80 m	4	4+ ½	5	6
	≥ 1,90 m	5	5+½	6	7

	Vaša visina	Rekonvalescenti. Aktivni i neaktivni penzioneri. Nezaposleni	Poslovi sa kretanjem (manuelni ili intelektualni) Fizički poslovi. Sprotisti visokog ranga
Kuvane skrobne namirnice	≤1,50 m	Hrono kutija br. 1 (5 cl = 1 puna supena kašika)	Hrono kutija br. 4 (20 cl = 4 pune supene kašike)
	1,60 m	Hrono kutija br. 2 (10 cl = 2 pune supene kašike)	Hrono kutija br. 5 (25 cl = 5 punih supenih kašika)
	1,70 m	Hrono kutija br. 3 (15 cl = 3 pune supene kašike)	2 x hrono kutija br. 3 (30 cl = 6 punih supenih kašika)
	1,80 m	Hrono kutija br. 4 (20 cl = 4 pune supene kašike)	2 x hrono kutija br. 4 (40 cl = 8 punih supenih kašika)
	≥1,90 m	Hrono kutija br. 5 (25 cl = 5 punih supenih kašika)	2 x hrono kutija br. 5 (50 cl = 10 punih supenih kašika)

Ručak se, dakle, sastoji iz više životinjskih proteina i manje masti nego ujutro i iz manje količine biljnih proteina i sporih šećera. Najboljim mogućim izborom on smatra meso sa skrobnim namirnicima, isključujući sve ostale namirnice (osim kao dodatak).

U ovom trenutku se mora podvući šta Delabo podrazumeva pod prilogom, a šta pod dodatkom. Prilog je manja porcija predviđena da se jede uz glavni element obroka: porcija skrobnih namirnica za ručak odnosno porcija zelenog povrća za večeru. Pod dodatkom on podrazumeva diskretnu dopunu, koja će „učiniti obrok prijatnijim“. (Delabo 2016: 98). On upozorava da dodatak ne treba da postane prilog „jer postoji opasnost da ugrozi vrlo preciznu nitricionu ravnotežu“.

Pod crvenim mesom Delabo podrazumeva uobičajena crvena mesa i pojedine iznutrice (jezik, beli bubrezi, džigerica), međutim po njemu u belo meso spada: svinjsko meso, teletina, zečje meso i živinsko meso (piletina, ćuretina, meso morke, meso domaće prepelice). Osim toga, on dozvoljava i divljač, suhomesnate proizvode i iznutrice. (Delabo 2016: 101)

On upozorava da je uvreženo mišljenje, prema kome su mesa spremljena na roštilju posnija, zapravo pogrešno.

Delabo nudi i pojedina rešenja za osobe koje nisu toliki ljubitelji mesa. U prvoj varijanti nudi da se pojede porcija masne ribe i suhomesnatog gde porcija ribe neće moći da se poveća u slučaju veće gladi, dok porcija suhomesnatog može. Uz ovo, kao prilog sleduje uobičajena porcija kuvanih skrobnih namirnica.

Namirnice	Vaša visina	Rekonvale-scenti. Neaktivni penzioneri.	Posao bez kretanja. Aktivni penzioneri. Nezaposleni.	Posao sa kretanjem (manuelni ili intelektualni)	Fizički posao Sportisti visokog ranga
Masna riba minimalna količina, izmereno sirovo	≤1,50 m	150 g	150 g	150 g	150 g
	1,60 m	160 g	160 g	160 g	160 g
	1,70 m	170 g	170 g	170 g	170 g
	1,80 m	180 g	180 g	180 g	180 g
	≥1,90 m	190 g	190 g	190 g	190 g
·         Porcija ribe neće moći da se poveća, za razliku od porcije mesa
Meso, suhomesnato  ili iznutrice minimalna količina, izmereno sirovo	≤1,50 m	150 g	160 g	170 g	180 g
	1,60 m	160 g	170 g	180 g	190 g
	1,70 m	170 g	180 g	190 g	200 g
	1,80 m	180 g	190 g	200 g	210 g
	≥1,90 m	190 g	200 g	210 g	220
·         Suhomesnato i iznutrice ne više od 2x nedeljno

Kao drugu varijantu preporučuje sir uz masnu ribu, uz prilog skrobnih naminica.

Namirnice	Vaša visina	Rekonvale-scenti. Neaktivni penzioneri.	Posao bez kretanja. Aktivni penzioneri. Nezaposleni.	Posao sa kretanjem (manuelni ili intelektualni)	Fizički posao Sportisti visokog ranga
Sir mininalna količina, izmereno sirovo	≤ 1,50 m	50 g	60 g	70 g	80 g
	1,60 m	60 g	70 g	80 g	90 g
	1,70 m	70 g	80 g	90 g	100 g
	1,80 m	80 g	90 g	100 g	110 g
	≥ 1,90 m	90 g	100 g	110 g	120 g
Masna riba minimalna količina, izmereno sirovo	≤ 1,50 m	150 g	150 g	150 g	150 g
	1,60 m	160 g	160 g	160 g	160 g
	1,70 m	170 g	170 g	170 g	170 g
	1,80 m	180 g	180 g	180 g	180 g
	≥1,90 m	190 g	190 g	190 g	190 g
·         Porcija ribe neće moći da se poveća, za razliku od porcije sira

Kao treću varijantu zamene za meso Delabo preporučuje jaja: omlet, tvrdo kuvana jaja, rovita, kajgana, ili jaja na oko sa pavlakom.

Namirnice	Vaša visina	Rekonvale-scenti. Neaktivni penzioneri.	Posao bez kretanja. Aktivni penzioneri. Nezaposleni.	Posao sa kretanjem (manuelni ili intelektualni)	Fizički posao Sportisti visokog ranga
Jaja mininalna količina, ne više od 3x nedeljno	≤ 1,50 m	1	1+1/2	2	3
	1,60 m	2	2+1/2	3	4
	1,70 m	3	3+ ½	4	5
	1,80 m	4	4+½	5	6
	≥1,90 m	5	5+½	6	7

Mera za kokošija jaja je komad, dok je 1 guščije jaje = 2 kokošija jajeta = 12 prepeličjih jajeta.

Delabo upozorava na to da svaka želja za određenom namirnicom može upućivati na nekakav deficit organizma, pa je potrebno osluškivati svoj organizam i u tom smislu (Delabo 2016: 112).

Pod skrobnim namirnicama Delabo podrazumeva:

• sveže skrobne namirnice: kestenje, krompir (u vodi, u rerni, pire, pomfrit…), grašak, sveži bob, manioka, jam…
• suvo povrće: beli pasulj, crveni pasulj, fažolet, šareni pasulj (crveno-beli), suvi bob, suvi grašak, leblebije, sočivo…
• žitarice u zrnu: zob, kukuruz, proso, ječam, kinoa, pirinač (beli, crni, crveni, integralni…), heljda, raž…
• brašno od žitarica: testenine (sveže ili suve, integralne), griz od brašna (kuskus), od kukuruza (palenta), od kestenja…

Ono na šta nas Delabo upućuje, jeste da prilagodimo svoj društveni život svojoj ishrani, držeći se pre svega, prirodne ishrane (Delabo 2016: 115).  On navodi kao primer navodi više restorana sa nacionalnom kuhinjom, a mi ćemo navesti samo jedan primer ručka u bistrou. Naime, kao prvo jelo preporučuje haringe u ulju, sardine – bez hleba, a kao drugo nudi više opcija: govedina na burgundski način ili šnicla, ili rozbratna uz dodatak skrobnih namirnica (krompir, pire, pomfrit, njoke…). Kao napitak predlaže kafu bez šećera (Delabo 2016: 117).

Užina

Za užinu Delabo preporučuje biljne masti, voće i slatke proizvode i piće. On napominje da joj treba pridati isti značaj kao i doručku, jer ona ima „ulogu regulatora apetita“. Veoma je važno shvatiti da je užina po pravilu „potpuno biljnog sastava, što a priori isključuje sve životinjske masnoće i proteine (maslac, pavlaku i mleko), dakle sve namirnice koji ih sadrže, bilo da je reč o keksu, proizvodima od kiselog testa i svim vrstama kremova.“ (Delabo 2016: 120).

Užina se sastoji iz dva dela i uključuje jako konkretne proizvode.

Biljne masti:

• 30 grama crne čokolade ili
• crne i zelene masline (hrono kutija br. 2 = 10 cl = 2 pune supene kašike) ili
• neslana zrna uljarica (hrono kutija br. 2 = 10 cl = 2 pune supene kašike): bademi, lešnici, orasi, kikiriki, američki orah, pistaći ili
• 1 avokado (ili ½ ako je veliki) sa šećerom ili vinegretom s lešnikovim ili maslinovim uljem

Voće ili voćni derivati:

• Sveže voće (hrono kutija br. 4 = 20 cl = 4 supene kašike) – oljušteno i isečeno na komade (osim banana, koje se jedu pre sportskih aktivnosti ili
• Suvo voće (hrono kutija br. 2 = 10 cl = 2 pune supene kašike) – kajsije, urme, smokve, šljive ili
• Pečena jabuka sa jednom supenom kašikom džema, meda, šećera ili javorovog sirupa ili
• 25 cl svežeg domaćeg voćnog soka ili
• džem (hrono kutija br. 2 = 10 cl = 2 pune supene kašike) ili
• kompot (hrono kutija br. 3 = 15 cl = 3 pune supene kašike) ili
• krem od kestena (hrono kutija br. 2 = 10 cl = 2 pune supene kašike) ili
• 2/3 kugle smrznutog dezerta s voćem

Delabo napominje da je užina količinski jednaka za sve. Takođe, uz nju vezuje dva glavna pravila: ne preskakati je i sačekati da se ogladni kako bi se konzumirala. Međutim, ukoliko prođe više od 6 sati između ručka i užine, on savetuje da se užina prepolovi na pola.

Na 129. strani Delabo preporučuje i užinu za one koji se krajem dana bave sportom. Naime on pre sporske aktivnosti preporučuje prvi deo užine (biljne masti), kojem zatim može da se doda jedna banana, ako je reč o dužem naporu od makar sat vremena i/ili intenzivnom. Ko ne voli banane, može da uzme kestenje pečeno na roštilju – dve pune supene kašike.

Večera

Za večeru Delabo preporučuje sledeće: ribu ili morske plodove, povrće i piće. Ono na šta on upozorava je to da je totalno beskorisno pojesti biljni obrok. Na meniju za večeru je najpoželjnije a se nađe riba ili plodovi mora, koji mogu, izvesnim slučajevima da se zamene belim mesom (pod kojim on podrazumeva sve delove piletine i ćuretine bez kožice, kao i teletinu, svinjsku krtinu i zečetinu i divljač). Od riba preporučuje kako masnu (sabljarka, haringa, skuša bakalar, sardina, losos, tuna, pastrmka, manić), tako i posnu (štuka, oslić, mol, kolja, limanda, pišmolj, sardina, barbun, iverak). Delabo saopštava da se od ribe težina ne povećava, već da je lakoća njenih prooteina lako svarljiva, kao i da ne stvara obline.

Količina ribe se kreće između 100 i 300 grama, a prosečna količina je za sto grama veća u odnosu na našu visinu. Međutim, važno je da se večernji obrok uzima samo u onoj količini koliko je minimalno dovoljno da nas zasiti. Količina morskih plodova se kreće od 25 do 125 cl, pa čak i više.

Vaša visina	Riba, izmerena sirova
	Minimum	Prosek	Maksimum
≤ 1,50 m	100 g	200 g	450 g
1,60 m	100 g	210 g	460 g
1,70 m	100 g	220 g	470 g
1,80 m	100 g	230 g	480 g
≥ 1,90 m	100 g	240 g	490 g

Za razliku od ribe, belo meso je strogo ograničeno.

Vaša visina	Belo meso,  izmereno sirovo
≤ 1,50 m	ne više od 110 g
1,60 m	ne više od 120 g
1,70 m	ne više od 130 g
1,80 m	ne više od 140 g
≥ 1,90 m	ne više od 150 g

U zeleno povrće, nezavisno od boje, Delabo ubraja sve baštensko neskrobno povrće:

• Korenje: cvekla, artičoka, rotkva
• Lišće: brokule, kupus (uključujući i kiseli), spanać, salate, kiseljak….
• Stabljike: špargle, celer, list celera, komorač, praziluk….
• Cvetove: artičoke, karfiol…
• Plodove: patlidžanm krastavac, tikvice, paprike, bundeva, paradajz.

Poseban slučaj predstavljaju pečurke, koje su savršen dodatak kako uz ručak, tako i uz večeru.

Zeleno povrće za večeru se uzima u istoj količini kao i skrobno povrće za ručak:[1]

Vaša visina	Zeleno povrće
≤ 1,50 m	Hrono kutija br. 1 (5 cl = 1 puna supena kašika)
1,60 m	Hrono kutija br. 2 (10 cl = 2 pune supene kašike)
1,70 m	Hrono kutija br. 3 (15 cl = 3 pune supene kašike)
1,80 m	Hrono kutija br. 4 ( 20 cl = 4 pune supene kašike)
≥ 1,90 m	Hrono kutija br. 5 (25 cl = 5 punih supenih kašika)

Sveže ili kuvano zeleno povrće može zameniti plitak tanjir zelene salate.

Delabo savetuje da, ukoliko nismo gladni uveče, ne večeravamo. Međutim, ako se neko opredelio da često ne večerava, kako bi ubrzao proces mršavljenja, njemu se savetuje, kako ne bi ostao bez ponuđenih namirnica za sledeći ručak[2] uvrsti istu količinu ribe i mesa, s tim da prvo pojede ribu. Što se povrća tiče, zbog njegovog deficita treba izabrati ujutru hleb s mekinjama, od integralnog brašna, a za užinu[3] voćni koktel.

Džoker

Delabo smatra, da kako bismo osećali radost življenja da nam je potrebno i malo ludosti, pa stoga jednom do dva puta nedeljno, ne istog dana, omogućava slobodan obrok, koji će podrazumevati predjelo, dezerti i piće, bilo ono alkoholno ili ne. Znači, od ukupno 14 obroka u nedelji 12 ili 13 treba postoji kako bi naše telo ostalo u formi, a jedno ili dva da bi naša glava takođe bila u formi!

Poslednja poglavlja

U šestom poglavlju Delabo nas uči kako da se vladamo u različitim životnim situacijama koje sa sobom nose određena iskušenja: godišnji odmor, porodični i poslovni ručkovi, pojedina rešenja za parove, za one koji rade noću, za one koji obavljaju fizički posao ili se bave intelektualnim poslom noću itd. Sedmo poglavlje posvećeno je metaboličkim problemima (holesterol, dijabetes, patologija debelog creva, urinska dijateza), dok je osmo posvećeno problemima u ponašanju sa ishranom. Nakon toga slede Poslednji saveti, zaključak i recepti.

Potrudila sam se da izvučem neka osnovna pravila. Za sve ostalo konsultujte knjigu Hrono ishrana na francuski način dr Alena Delaboa. Ne košta puno, a vredi mnogo.

http://www.vulkani.rs/4d33a091-7110-4271-b4c0-498cc3878a55/HRONO-ISHRANA-NA-FRANCUSKI-NACIN.aspx#.V9Anplt96Uk

[1] A ovu tabelu je konsultaovan ruski prevod. U srpskoj vezriji piše da je povrće u kašikama izmereno sirovo, što tamo, međutim (logično) nije slučaj, već se kuvano povrće meri kašikom, isto kao i sveže. Takođe, u srskom izdanju su ponuđene dve tabele sa zelenim povrćem, na 131. i 137. stranici. Međutim, tabela na 131. stranici nije tačna, jer se uvidom u ruski prevod dolazi do zaključka da one trebaju biti identične, pa se u ovom pregledu razmatra samo druga, tačna.

[2] U srpskoj verziji na 141. strani piše doručak, ali se uvidom u ruski prevod došlo do zaključka da se ipak radi o ručku.

[3] Ovde u srpskom prevodu piše doručak, ali zbog nelogičnosti i uvidom u ruski prevod došlo se do zaključka da se radi o užini.