A Mi, u fejsbuk grupi Hrono ishrana po Delabou / Chrononutrition by Delabos često sporimo oko toga šta se to podrazumeva pod prilogom, a šta se može smatrati dodatkom na ovoj ishrani. Ono što većini, čini mi se, smeta, jeste to što ne mogu imati „kompletan“ ručak, onako kako to naša srpska kuhinja nalaže. A to je meso, skrobni prilog, salata od neskrobnog povrća, hleb. I kad se sve sabere, meso ne dominira uopšte, zar ne? Čak dolazimo i do krajnosti, kada jedemo samo skrobno (npr. pasulj, grašak, posna punjena paprika itd.) gde se prosto gojimo.
Ja sam nažalost, bila od onih koji smatraju da nam povrće ne može uticati bitno na kilažu, pa se mi „svemirke“ često i smejemo same sebi i pričamo kako smo salate jele u vanglama. Ono što smo, međutim, na ovoj ishrani shvatile je to da ništa ne sme da se konzumira „neograničeno“. Štaviše, sve je ograničeno. Ali, postoji neka draž i u tome.
Kao prvo, ne osećam se više kao „kanta za smeće“, i drugo, više uživam u obrocima, sporije ih jedem, lepše i ukusnije ih planiram, tako da sam ja zapravo na ovoj ishrani postala i svojevrsni hedonista. Ali, ne kvantitativni, kao pre, nego kvalitetativni. Sladokusac, sofisticiranog ukusa. A zbog toga moram da zahvalim upravo dr Alenu Delabou. I ne samo zbog toga, nego i zato što mi je upravo on pokazao koliko mi je dovoljno da se zasitim i šta da jedem da bih se zasitila. A uz to mršavim. Nije li to divno?
Kao dokaz u prilog tome vam pokazujem sliku od upravo danas, i od pre 11 meseci.
1.V 2016 – 27. III 2017.
Ovaj blejzer mi je pre stajao kao bolero, zar ne? 🙂
Kao prilog uz ručak Delabo preporučuje termički obrađene skrobne namirnice u striktno određenim količinama od 50, 100, 150, 200 i 250 ml, u zavisnosti prvenstveno od visine, ali i aktivnosti, i ono što je najvažnije, od morfotipa. To je ono što on naziva puna supena kašika, ili, kad se prevede sa ruskog, supena kašika sa vrhom. S obzirom na to da supena kašika nije adekvatna, mi smo se, u fejsbuk grupi Hrono ishrana po Delabou odlučili da merimo u mililitrima. Više o tome imate u Hrono boks izazovu.
Ručak – skrobni prilog
Pod skrobom Delabo podrazumeva sve skrobno povrće (brašnjavo, kako on to kaže), ali i suvo skrobno povrće, žitarice u zrnu, pa i samo brašno. Evo tabele iz njegove knjige Hrono ishrana na francuski način, str. 114:
- sveže skrobne namirnice: kestenje, krompir (u vodi, u rerni, pire, pomfrit…), grašak, sveži bob, manioka, jam…
- suvo povrće: beli pasulj, crveni pasulj, fažolet, šareni pasulj (crveno-beli), suvi bob, suvi grašak, leblebije, sočivo…
- žitarice u zrnu: zob, kukuruz, proso, jećam, kinoa, pirinač (beli, crni crveni, integralni…), heljda, raž…
- brašno od žitarica: testenine (sveže ili suve, integralne), griz od brašna (kuskus), od kukuruza (palenta), od kestenja)..
Ređe Delabo, u slučaju da nemamo pripremljen skrobni prilog (ili nismo u situaciji), dozvoljava i hleb, u istoj količini kao za doručak (Delabo 2016: 94).
Generalno, treba voditi računa o tome koju vrstu skroba jedemo. Delabo uglavnom savetuje da se jede skrobno povrće, a da se samo 1-2 puta nedeljno koriste žitarice (pirinač, heljda, proso) ili testenina, kako bi postojala ravnoteža minerala i vitamina. Kukuruz u zrnu ili palentu nikada ne treba koristiti kao jedini izvor skroba jer sadrže dosta šećera, nego samo kao mix-u kombinaciji sa ostalim skrobnim povrćem (uz pasulj, grašak dodati malo kukuruza).
Kao što možemo primetiti, on dozvoljava sve načine termičke obrade, ali upozorava na to da strogo poštujemo ograničenu količinu priloga i preporučuje, da, ukoliko smo još gladni, uzmemo dodatak mesa, a nikako ne skroba.
Takođe, ređe, i to u danima kada smo sasvim neaktivni, a prethodnog dana nismo večerali. Delabo dozvoljava da se skrobno povrće za ručak zameni neskrobnim, s tim da se gramaža mesa poveća za 10 grama. S obzirom na to da je ovo pitanje jako delikatno, jer je nekako tradicija mnogih kuhinja, pa i naše ukorenjena na velikom unosu povrća nakon više uvida, došli smo do sledećih zaključaka:
Večera – neskrobni prilog
Uz večernji obrok (ribu, morske plodove ili belo meso) Delabo kao prilog preporučuje neskrobno povrće (koje se na francuskom zove i zeleno povrće, ali to nikako ne znači da se ne sme koristiti povrće druge boje za ovaj obrok. Prosto, oni tako imenuju neskrobno povrće.) Ono što nama možda najteže pada, jeste to što su količine jednako male za ovo povrće kao i za skrobno. Naša navika da ga jedemo u velikoj količini, misleći da ne goji, dovela nas je do toga da imamo velike ruke, leđa, stomak i zadnjicu sa bokovima (pogledajte moju sliku još jednom, pri čemu sam tek na pola puta do idealne linije).
Dakle, neskrobno povrće je u knjizi „Hrono ishrana na francuski način“, takođe predstavljeno tabelom na str. 138:
- korenje: cvekla, artičoka, rotkva…
- lišće: brokule, kupus (uključujući i kiseli), spanać, salate, kiseljak…
- stabljike: špargla, celer, list celera, komorač, praziluk…
- cvetovi: artičoke, karfiol…
- plodovi: patlidžanm krastavac, tikvice, paprike, bundeva, paradajz…
On napominje da povrće možemo konzumirati kuvano ili sirovo, toplo ili hladno i da ga pripremamo na različite načine: na roštilju, prženo, pokriveno na tihoj vatri, kuvano, na pari, kao sos, u vinaigrette-u: hladnom ili toplom. Sos Vinaigrette se sprema na sledeći način: 1 kašika sirćeta s estragonom, 1 kašika maslinovog ulja, 1 kašika ulja od repice, 1 kašika senfa s estragonom, so, biber.
E, sada, ono što nas sve mnogo više interesuje, jeste šta to Delabo podrazumeva pod dodatkom?
Od definiše prilog kao manju porciju predviđenu da se jede uz glavni element obroka: našu porciju skrobnih namirnica za ručak i našu porciju neskrobnog povrća za večeru.
Dodatak je po menju diskretan i služi kao dopuna. Kao primer navodi obrok „Teleća rebra sa lisičarkom“ za ručak. U ovom slučaju, lisičarka je dodatak, a prilog je porcija skrobnih namirnica. Veoma je važno to što kaže da dodatak, osim komadića drugih namirnica, može biti i sos, ali da ne treba da dođemo u iskušenje, da dodatak prevlada u odnosu na količinu priloga, kako ne bi „ugrozili vrlo precinu nutricionu ravnotežu, koju ste vi savladali hrono ishranom. Pobrinite se, dakle, da zadovoljite svoj ukus, a da zbog toga ne izmenite glavni sastav vašeg jela.“ (Delabo 2016: 98) To je, nažalost, sve što nam je Delabo definisao pod dodatkom. Da bismo ipak suštinskije ušli u srž toga šta je to dodatak, potražićemo odgovore u njegovim receptima.
Dodatak uz doručak:
- Suvi začini, vlašac, luk, peršun, đumbir, muskatni oraščić.
Dodatak uz ručak:
- Začini se u svakom slučaju podrazumevaju i ne smatraju se dodatkom: majčina dušica, peršun, ruzmarin, so, biber, crni i beli luk, vlašac, sremuš, lovorov list, žalfija, korijander, kari, mirođija, bosiljak.
- Takođe, dozvoljena je priprema u mleku ili pavlaci za kuvanje (50 ml po osobi) i u vinu, pa čak i pivu, goveđem i pilećem bujonu, soku od limuna, uz dodatak malo konjaka, jabukovače itd. Za pripremu ručka se slobodno može koristiti i maslac (20 grama po osobi). Koristi sve vrste sirćeta, ali i soja sos. Inače sam primetila da uglavnom priprema na maslinovom ulju. Kod nas je dosta koristi mast u pripremi ručka, ali u Delaboovim receptima nikad. Ali, zato često možete naći prstohvat šećera (o, da!).
Dodaci u receptima iz knjige „Hrono ishrana na francuski način“ i „Starter dijeta“. Količine su za 1 osobu:
- 2-3 paradajza ili koncentrovani paradajz (malo pakovanje za 4 osobe),
- 30 grama kolača od meda,
- 100 grama lisičarki,
- inćuni (pola male činije),
- kašika pavlake,
- 2 jajeta (ali onda meso umanjiti za 80 grama),
- 40 grama dimljene slanine,
- 30 grama sira.
Dodatak uz užinu:
- 50 grama braon šećera,
- 50 grama šećera u prahu (u knjizi Starter dijeta, na 117 str. čak 125 grama),
- 50 grama običnog belog šećera (da, da!),
- kašika meda,
- 100 ml šećernog sirupa.
Dodatak uz večeru:
Za večeru važe ista pravila kao i za ručak. Začinsko povrće, luk, beli luk, vino, ali i priprema na 10 grama maslaca, prstohvatu šećera, soku od limuna, na kašici pavlake.
- 2-3 paradajza (za termičku obradu),
- 1 pomorandža (za termičku obradu),
- prstohvat šećera u prahu,
- 2 tanke šnite dimljene slanine,
- 1 kašičica pavlake,
- 2 šampinjona srednje veličine,
- kašika ljutog senfa,
- 20 grama slanine.
Ako se za večeru spremaju pečurke kao isključivi prilog, onda ih Delabo dozvoljava u količini od 100 grama, uz dodatak mladog luka, pripremljenog npr. na maslacu (12.5 grama po osobi) i pola kašike maslinovog ulja, uz dodatak začina. (Делабос 2013: 126)
Delabo sve ove dodatke koristi u pripremi hrane i naravno, ne sve u jednom receptu, tako da obratite pažnju ako koristite slaninu kao dodatak, onda nemojte i sir ujedno. Znači, nešto malo da se zadovoljite, da vam ručak i večera ne deluju „mršavo“. Što se Starter dijete tiče, tu sos ograničava strogo na 2 kašike.
Ja bih ipak preporučila da se za večeru obrati pažnja, pogotovu za one koji žele da mršave i da se potpuno izbace iz upotrebe mlečne masti (maslac, pavlaka). Ali, ako ste dostigli željenu kilažu, zašto da ne povremeno? 🙂
Nadam se da sam vam pomogla ovim tekstom. Ja sad odoh u šetnju. 🙂
A u prilog tome da radimo na sebi tako što jedemo manje povrća, govore i promene u međuvremenu: 1. V 2016 – 27. III 2017 – 2. VII 2017.