Kao što već znate dr Alen Delabo ovih dana boravi u Beogradu gde je zajedno sa svojim saradnicima u Centru za hrono ishranu organizuje niz besplatnih tribina, predavanja i savetovanja na temu hrono ishrane. Neka od njih su emitovana uživo preko FB live streama. Video možete pogledati kod nas u FB grupi – ovde. Odlučila sam sažeti jedno od predavanja koje traje 2 sata, a nama Svemirkama se učinilo najinteresantnije. Ako kojim slučajem niste pročitali izveštaj Svemirki o susretu s dr Delaboom 28.06.2017., to možete ovde. Susret naših članica s dr Delaboom 01.07.2017. i izveštaj Jelene Milutinović možete pročitati ovde. Nadam se da će vam koristiti. Uživajte u čitanju. 🙂

Dr Delabo se na početku izvinjava što izgleda malo umorno, legao je kasno, a ustao rano, let je imao dosta „propadanja“ (turbulencija), ali stigao je dobro. Sa zadovoljstvom je video svoje saradnike i divnu publiku koja ga uvek sačekuje s velikom količinom razdraganosti i srdačnosti.

Doktor je prvo uzeo da ispriča šta je to hrono ishrana, pa se prihvatio markera i flip čarta. Kaže da voli da piše, tako mu je lakše da izrazi svoja razmišljanja.

Hrono ishrana je ishrana u kojoj se prava namirnica, u pravoj količini, jede u pravo vreme. Ono što je cilj jeste da saznamo šta je to pravi trenutak i prava količina koja treba da se jede. Nažalost, to nije definisano dosadašnjim medicinskim istraživanjima, ali se direktno naslanja na hronobiologiju.

Hrono ishrana je za javnost jedno ime koje u suštini određuje prirodan način ishrane svih i prati principe hronobiologije. Može se primeniti na sve ljude u bilo kom regionu sveta, ali i nezavisno od kulture, s nekim modifikacijama na koje utiču lokalne navike u kojima se primenjuje hrono ishrana. Doktor Delabo to zove fenotip (klima, geografski položaj, dostupnost namirnica itd.), što se ogleda i u izgledu stanovništa. Npr. Senegalci koji žive daleko od mora su dosta korpulentni, dok su oni koji žive pored mora silno vitki i nisu teški. Ovi koji žive pored mora jedu ribu, a oni u unutrašnjosti jedu tapioku (nap. skrob koji se dobija iz korena biljke kasava) tako da su samim tim i daleko gojazniji.

Zaključak, što ste više mesojed bićete vitkiji, što ste više biljojed bićete širi.

Nije to pitanje nacionalnosti (rase), suština je da telo ima svoju strukturu, dr Delabo to zove „šasiju“, što je genetika. „Šasija“ su znači mama i tata, ali karoserija ste vi! Možete zbog tate da budete puniji, ali više utiče vaš način ishrane. Nije isto nositi genetsku predispoziciju za gojaznost i to izjednačavati s tradicijom i onim što ste doneli iz kuće. Neko može da se hrani na tradicionalan način, ali nema genetiku da bude gojazan. Kada doktoru neko kaže „ali mi smo svi puniji u porodici, to je sigurno genetski“ , on odgovara „na svu sreću to nije istina, već su oni samo tradicionalno navikli na, i prenose iz generacije u generaciju, loš način ishrane“. 

S obzirom da 30 godina primenjuje hrono ishranu u radu s pacijentima, desile su mu se razne situacije. Bio je lekar devojčici (unuci), majci i baki (tri generacije žena), a one su uspele da dobiju vitko telo primenom hrono ishrane, uprkos tome što su mislile da su genetski gojazne. Struktura jeste nešto što smo dobili od roditelja, ali obimi su nešto što smo sami sebi dali. Hrono ishrana ne služi da biste mršavili, ona služi da postignete vaš optimalan izgled i optimalno zdravlje. Lepota koju dobijete je samo nagrada za pravilnu primenu hrono ishrane.

Kako da jedete?

Vrlo važno je da znate da treba da jedete sve, ima jako malo zabranjenih namirnica, osim ako nemate neki određeni metabolički problem, u tom slučaju nastupaju modifikacije. Osnovne razlike su u odnosu na vašu aktivnost i strukturu, godine nemaju veze. Doktor Delabo sa 75 godina jede istu gramažu kao neko star 25 godina. Trenutno sarađuje s jednim institutom na istraživanju regulacije holesterola i dijabetesa putem primene njegove hrono ishrane. Da bi učestvovao u istraživanju je doktorki (koja vodi istraživanje) postavio jedan uslov, da ga spremi za takmičenje seniora u trčanju na 100m. U Normandiji je već bio pobednik takve jedne trke, ali doktor se našalio, pa dodao, kad je imao 19 godina. Treba da jedete u funkciji vaših aktivnosti i energetskih potreba.

Postoje modifikacije kada su žene u drugom stanju i kada doje. Decom od 0-24 meseca se ne bavi, njegova hrono ishrana se odnosi na decu od 2. godine života i na decu u razvoju. Od 2.-20. godine je druga modifikacija hrono ishrane, jer se smatra da je razvoj završen s 20 godina. U tom periodu je važno obratiti pažnju na to da se ne dobija na kilaži. Posle 80. godine treba voditi računa o tome da se ne gube kilogrami. Suprotno onome što mislimo ne treba da smanjujemo količine na dnevnoj osnovi, već da ih povećavamo.

Tokom dana organizam prolazi kroz kataboličku fazu (razgranja elemenata), a noću kroz anaboličku fazu (rekonstrukcija organizma). Od 20.-80. se anabolički proces smanjuje, a katabolički povećava. Zato je besmisleno misliti da se količina hrane treba smanjiti, jer će se tako ubrzati starenje, a ne usporiti. A ne treba biti ni stara osoba koja sedi u fotelji, gleda televiziju prekrivena ćebencetom misli kako treba jesti manje. Da, treba manje da se jede, ali određenih namirnica, no s druge strane treba povećati određene namirnice. Smanjiti treba ono što daje trenutnu energiju, a povećati ono što pospešuje rekonstrukciju. Treba povećati proteine, jer će oni biti ti koji će izgrađivati organizam i omogućiti dužu aktivnost.

Doktor kaže da nikada nije kasno da se čovek počne brinuti o sebi. Sve ovo je proverio radeći kao gerontolog, jer je svojim pacijentima putem hrono ishrane omogućio da dugo ostanu u odličnoj formi. Šefica klinike mu je znala reći „Doktore, s vama imam jedan ozbiljan problem, vi ste pet godina ovde, a za pet godina niko nije preminuo, 54 osobe su čekale da budu primljene, a lista se povećala na preko 80.“.

Vaš život je između viljuške i kašike. Na dnevnoj osnovi imate mogućnost da ispravljate greške i tako ćete imati potpunu kontrolu, poboljšaćete fizičko i intelektualno stanje. U hrono ishrani nema mnogo ograničenja, ali ovo malo što postoji samo remeti hrono-ciklus.

To su mlečni proizvodi s laktozom, hormoni rasta. Jogurti, sveži beli sirevi, slatki sirevi, svi industrijski mlečni proizvodi. Ovo važi od 2. godine života, znači i vaša deca mogu od 2. godine da jedu kao i vi. Pogotovo starijim osobama je opasno da jedu mlečne proizvode.

Jedna pacijentkinja je pitala dr Delaboa može li joj rešiti reumu, a doktor joj je bez anamneze rekao da izbaci sve mlečne proizvode. Pacijentkinja je bila začuđena i pitala je doktora odakle on zna da ona jede puno jogurta, a doktor joj je rekao da problemi sa zglobovima nastaju upravo zbog hormona rasta koji se nalaze u mlečnim proizvodima! Prestaje izgradnja koštanih ćelija u pravom smeru, već krene u kontra smeru. Tako dolazi do edema u zglobovima, jer kost raste u širinu. Uočio je kod svojih pacijenata koji su batalili mlečne proizvode da nestaje bol i da se zglobovi smanjuju. To je samo jedna od prednosti izbacivanja mlečnog. Ono što se ostavlja jeste stari sir, punomasna pavlaka i puter (izbacuje se kod hiperholesterolemije).

Takođe treba izbaciti sve supe, potaže, bujone, osim kada postoji potreba za hidratacijom kod velikih vrućina. Takođe se izbacuju svi slatki sosevi, industrijski proizvodi, a ni fast food (tipa Mc Donald’s) nisu deo hrono ishrane. Ovo su jedine zabrane.

Uskoro izlazi nova knjiga sa preciznijim spiskovima namirnica, a određene namirnice neće biti na listi dozvoljenih namirnica, ali to ne znači da su totalno zabranjene. Mogu se koristiti tokom npr. prazničnih obroka, to uključuje kolače, alkohol itd. Kada imate želju za nečim, ubacite to u praznični obrok, porodični ručak/večeru, onda to što želite (neki desert, vino itd.) stavite u taj termin. Najgori, što se pridržavanja tog pravila tiče, su se pokazali penzioneri jer imaju puno vremena, pa se stalno sastaju na ručkovima/večerama i druže (nap. stalno bi džokerisali).

Osnova kako da organizujete dan: Masno ujutru, kompaktno u podne, šećer po podne i lagano uveče.

Jako je važno započeti dan na pravi način, a to je s masnoćama. Ujutru će organizam sam sebe da skenira, šta mu je potrebno u toku dana, zato mu ujutru treba dati masno da ne bi sam krenuo da proizvodi. Ujutro je organizam programiran da proizvodi holesterol, a mi treba da se trudimo da organizam ne radi ono što nije potrebno. Unošenjem zasićenih masnoća blokiramo proces proizvodnje enzima, što je naročito važno za osobe koje imaju problema s holesterolom.

Za ručak jedemo kompaktno, a to je meso. To je racionalno smišljeno jer masti treba 12 sati da se metaboliše. Mesu 4-6 sati. Bilo koji prosti šećer, pola sata. Tako da uveče unošenjem lako svarljive ribe vi organizmu olakšavate posao. Lako svarljivo ne znači salata. Riba se lakše vari od belog mesa.

Obroci su jednostavni i dvokomponentni. Biljni i životinjski proteini, složeni UH, šećeri, vlakna, minerali. Za doručak masti, proteini iz sira, vlakna iz složenih UH (hleb), oligoelementi, minerali itd. iz maslinovog ulja. Hleb je zadužen za energiju, životinjski proteini iz sira služe za noć (spremaju se građevne jedinice za noć, jer se vari 12 sati). U tom smislu i ručak ima istu funkciju i raspodelu, meso i njegovi gradivni elementi za noćnu rekonstrukciju, a skrob za energiju za taj dan.

Užina je veoma važna jer ima polinezasićenih masti (orašasti plodovi), služi da presečemo glad kako bismo izdržali ceo dan. Doručak i ručak služe za rekonstrukciju, obnavljanje i funkcionisanje organizma, na ćelijskom nivou, a užina omogućava nastavak dana i daje energiju. Doručak i ručak su obavezni obroci, a užina i večera zavise od vaših potreba i nisu obavezne. U tom smislu večera služi da nadoknadimo energiju koju smo potrošili, a da ne ugrozimo naš san.

Doktor naglašava da se jede samo ukoliko je osoba gladna. Ako niste imali veliku potrošnju energije tokom dana, vrlo lako može da vam se desi da uzmete samo užinu za kraj dana i da to bude vaš poslednji obrok. A ako smo dobro jeli za doručak i ručak isto nećemo imati potrebu za večerom.

Delabo još jednom naglašava da su doručak i ručak apsolutno obavezni. Ako imate pomeren dan, ako ste kasno ustali, imaćete branč, a to je kombinacija doručka i ručka. Tu treba da jedete ili hleb ili skrobno povrće, jer niste do tada ništa potrošili od energije.

Raspodela namirnica tokom dana je logična, imate glavnu namirnicu kojoj dodajete prilošku namirnicu, a na sve to imate i mali dodatak. Za doručak maslinovo ulje, putar. Za ručak i večeru sosevi, kiseli krastavac, turšija, začin i sl. A dodatak užini su džem, med ili sirup. Tako da imamo sve nutrijente (biljni i životinjski proteini itd.).

U Francuskoj je preporuka Nacionalnog saveta za zdravlje da se unosi 5 različitih voćki i povrćki dnevno. Iako je to smišljeno iz dobre namere, dr Delabo kaže da to nije baš najpametnije. Video je ljude koji su jeli po 10 paradajza, 4 salate, 2 lubenice itd. Međutim treba da se napravi sinteza, 5 dnevno, ali ne od svega po 5 komada. U tom smislu je žitarica koju jedete za doručak jedna jedinica, skrobno povrće druga jedinica, biljne masti treća, voće četvrto i petu jedinicu imate u večeri u vidu salate. To je tih 5 biljnih izvora dnevno.

Postoje ljudi koji imaju veliki deficit hroma, pa imaju veliku potrebu za šećerom. Jedan gledalac doktorove web-TV emisije u organizaciji Instituta ga je pitao treba li uzimati količinu hroma koju su mu prepisali lekari? Dnevni unos treba da bude 50 mikrograma, a treba znati da je jako opasno imati suficit hroma. /sledi deo o bizmutu koji nije bitan itd./ Zaključak, nikada se nemojte suplementirati samostalno ili preko uputa s interneta. Akumulacija određenih supstanci iz suplementacije može izazvati ozbiljne posledice. Za savete hrono ishrane se treba obratiti hrono stručnjaku i lekaru. Takođe nemojte teška srca prihvatati nova otkrića.

Jako je važno da za doručak birate kvalitetne sireve i dobar hleb od dobrog brašna (vrsta je nebitna), neizbeljeno, bez šećera i aditiva. Maslinovo ulje se stavlja na hleb. Uz svaki obrok treba piti dovoljno vode ili čaja, po pola litre. Zato što namirnice koje konzumirate u hroni ishrani nemaju u sebi puno vode, npr. sir, ako tostirate hleb u njemu nema uopšte vode, u puteru i maslinovom ulju takođe, meso nema puno vode u sebi jer tokom termičke obrade ispari. Voda takođe olakšava varenje i zato je bitna.

Ali u užini nemojte uzimati pola litre soka, to nije isto, naročito ako ste jeli lubenicu, dinju itd. Nemojte jesti puno različitog voća i preterane količine voća jer će dame dobiti celulit. Tečnost se u toku obroka dodaje u vidu vodu. Isto i za večeru, riba nema dovoljno tečnosti u sebi, iako sveže povrće ima, jedete male količine koje su nedovoljne. Gospođe visine 170 cm = 200 ml povrća do max. 250 ml za neke gospođe. Treba da poštujete signal žeđi koji se javlja. Doktor preporučuje gospođama da kada idu u kupovinu isto piju vode, a ne da zbog nemogućnosti odlaska u WC trpe žeđ. To vodi do urinarnih infekcija.

Važno je da u prve 4 nedelje hrono ishrane praznične obroke (nap. džokere) ograničite na 1x nedeljno. Takođe je uputnije da ne pravite male greške tu i tamo, nego da to sačuvate za jedan obrok i da se onda izdovoljite. Jer ako se ograničavate i za te (džoker) obroke, jednom kasnije ćete jako pogrešiti (ili stalno grešiti). Bolje da se kajete (zbog (pre)obimnog džokera), nego da žalite (što ga niste dobro iskoristili).

PITANJA

***Pitanje 1: Gospođa i muž dva meseca jedu po hrono principima kako je opisano u doktorovoj knjizi. Tamo piše da jedini obrok koji može da se preskoči jeste večera, a sada je na predavanju čula da se spominje kako večera, tako i užina. Pita doktora može li se preskočiti užina, pa direkt preći na večeru?

Odgovor 1: Ako ste pre imali jako puno grešaka u ishrani, trudite se da pratite 4 obroka dnevno. Ciklus readaptacije (od jako loših prehrambenih navika, do normalnih) traje godinu dana. Ne samo intelektualno, nego i da bi vaš organizam prošao kroz sva četiri godišnja doba. Ako krećete sa hrono ishranom, pa naglo napravite pauzu, prekidate, recimo za vreme godišnjeg odmora, to su još veće eksplozije loših rezultata. Ako smo mi na godišnjem odmoru, naše telo nije. Nemojte da pijete svako veče i sl.

***Pitanje 2: Kako nadokanditi povrće i ribu iz večere, za one koji skoro nikad ne večeraju?

Odgovor 2: Ako ste pravilno jeli sve obroke, to povrće nije važno. Ali ako je vama u glavi osećaj da ste u deficitu, da vam fali povrće iz večere, onda sutradan jedite za ručak pola ribe i pola mesa, a umesto skrobnog povrća uzmite neskrobno. Nemojte, međutim, jesti samo neskrobno povrće ako posle podne imate aktivnost ili dugačak dan. Ako je to slučaj, povrće dodajte za doručak, a jedite skrob za ručak. Bilo šta iz večere možete da stavite u doručak. Za one koji jako vole povrće to je odličan način da iskoriste maslinovo ulje, neka naprave salatu. To preporučuje onima koji imaju problem s maslinovim uljem (ne vole ga). Lakše se jede nego da se stavlja na hleb. Sve ovo zavisi od vašeg osećaja i od vaše organizacije vremena. Ako ne jedete uveče povrće, brže ćete gubiti kg oko struka/bokova, ali nemojte da vam to bude opsesija! Hrono ishranu nemojte da shvatate kao kaznu, nego je organizujte prema sebi. Onog momenta kada osećate da vam hrono ishrana nije prirodna i ne teče kako treba, pročitajte još jednom literaturu, posavetujte se sa stručnjakom.

NAPOMENA: Zaključak koji se može izvući iz svih doktorovih predavanja i savetovanja u vezi neskrobnog povrća je sledeći:

2. Ko barem ponekad večera, taj vrlo retko može neskrobno povrće iz večere prebaciti za ručak, u diskretnim količinama i ako nema aktivan i dugačak dan.

• Generalno, Delabo ne smatra neskrobno povrće toliko neophodnim, pa stoga nema ni razloga za njegovim nadoknađivanjem, osim psiholoških. Ali, budite oprezni, jer je unos velike količine povrća direktno vezan za uvećanje vaše zapremine, pogotovu u predelu kukova! Jedite meso – ono vam ne može škoditi. Samo zamislite figuru pantera (mesoždera) i nilskog konja (biljojeda) i sve će vam biti jasno!
  VIŠE INFORMACIJA O PRILOZIMA I DODACIMA, OVDE.

***Pitanje 3: Da li su količine povrća koje se iz večere prebacuju za doručak iste ili manje?

Odgovor 3: Količine su iste. Količina je smišljena da ne bi došlo do retencije vode. Voda se uvek zadržava u bokovima.

***Pitanje 4: Može li hrono ishrana regulisati kožne probleme (ekceme)?

Odgovor 4: Da, disbalans u organizmu se ovom ishranom dovodi u ravnotežu, a to onda popravlja opštu zdravstvenu situaciju. Doktor gđi koja je postavila pitanje kaže da bi čisto vizuelno rekao da ne unosi dovoljno životinjskih proteina, a nešto više biljnih. Unos životinjskih proteina jača imunitet. Pravilnim kombinovanjem mono i polinezasićenih kiselina nestaje disbalans. Tako da atopijski dermatitis može nestati ili se smanjiti.

***Pitanje 5: Gđa iz Slovenije, sportistikinja koja se nakon povrede ugojila 40g, za hrono ishranu je čula od sestre. Zanima je može li njoj pomoći, ima i poremećaj štitnjače? Ona ništa ne zna o hrono ishrani, ne zna kako početi.

Odgovor 5: Očigledno da ste bili profesionalac u sportu i onda je to jako teško kada se naglo prekine. Javlja se veći problem s kg jer sportisti više ne treniraju i nemaju fizičku aktivnost kao pre. Čuveni francuski džudista kad je prestao s profi karijerom ugojio se 50kg. To je problem svih sportista, kad su se bavili sportom unosili su veliku količinu UH. Telo je nastavilo da pamti višak UH i u tom smislu treba vremena da se taj mehanizam stvaranja zaliha preokrene. Najjednostavnije je da se savetujete s hrono ekspertom koji će vas uputiti u način ishrane i prlagoditi ga vama. Bitno je da se organizujete da ne budete gladni, uopšteno se može reći da povećate količine sira, mesa i ribe, a svega ostalog smanjite. Organizam mora izvući zalihe. Jednoj gospođi je doktor rekao da ima odlične proporcije, ali ogroman višak kg. Moli pacijentkinju da bude jednako disciplinovana kao kad je bila sportiskinja. Doktor misli da sportisti imaju taj mentalitet i karakter da stvar izvedu do kraja, on sam je kao mlad bio džudista. Od kad je krenuo na pripreme za seniorski šampionat u trčanju, totalno se odrekao svega što bi moglo da ugrozi rezultat.

***Pitanje 6: Kako to da možemo jesti krompir i meso? Ne postoji li restrikcija?

Odgovor 6: Nema restrikcije. Bitno je da prvo pojedete meso i da meso pojedete svo, a potom krompir. Za ručak i večeru je bolje jesti prvo glavnu stvar (meso, ribu), a potom prilog. Vaša sitost se ne reguliše unosom UH, nego proteinima iz sira i mesa.

***Pitanje 7: Da li je obavezno skrobno povrće u ručku?

Odgovor 7: I žitarice (hleb) za doručak i skrob za ručak se koriste i njihova funkcija je u odnosu na vašu aktivnost. Kakav vam je dan, koliko ćete aktivni biti. Tako sami nivelišete količinu hleba i skroba.

***Pitanje 8: Kako izmeriti povrće za večeru?

Odgovor 8: Mere su bitne i zbog osećaja, da imate lakoću tela. Mere se u gramima – sir, sirovo meso, riba, čokolada. Povrće se meri po volumenu, zbog različite „gustine“ povrća. Da bi olakšao proces doktor je izmislio hrono boksove od 50ml, 100ml itd. Nije praktično meriti supenim kašikama, jer se koriste različite namirnice. Nije isto da li će se meriti na kašike bob ili grašak. Zato je hrono boks duguljastog oblika (pravougaonik), da bi se u njega mogla smestiti npr. špargla, boranija itd. Doktor objašnjava situaciju s pomfritom. Pacijentkinji je odredio količinu, pokazao hrono boks, a ona se šokirala kako je to malo. Nakon mesec dana se vratila na kontrolu, on je video da ima veći stomak, pitao ju je da li se pridržava saveta i preporuka, a ona je rekla, da, svakako. On joj nije verovao, pa je pitao kako meri pomfrit, a ona pokaže da ga je okomito stavljala u zdelice (pa je virio van)! Zato su kutije bitne, hrana se stavi vodoravno i zatvori poklopcem. Nema varanja. Jedino se plodovi mora mogu jesti u bilo kojoj količini u odnosu na glad, iako piše recimo 4 kutije morskih plodova. Jedino ko treba povesti računa su osobe koje pate od visokog pritiska (hipertenzija) i zadržavanja vode u organizmu. Kod njih postoje iznimci kod vrstre ribe i morskih plodova, te kod određenih kačkavalja i plavih sireva (izbegavati slane sireve). Takođe konzervisana hrana nije preporučljiva. Izbegavati jesti u restoranima, jer se tamo prekomerno soli hrana, a naravno i suhomesnate proizvode.

***Pitanje 9: Kada da se pije voda?

Odgovor 9: Tokom jela. Najmanje pola litre. Svi koji primenjuju hrono ishranu imaju potrebu za tim.

***Pitanje 10: Šta da radimo mi studenti nakon večere, a učimo do kasno ili tokom noći?

Odgovor 10: Doktor je razvio potpuno specifičan program hrono ishrane za studente. Sve svoje učenike je tome podučio. Jedno od rešenja je da će užinu pojesti u 2 navrata. Prvi deo kad joj je vreme, a voće ostaviti za kasniji period. Za sve njih je dobra vest da trebaju uzimati hrono proteinske štanglice, obezbeđuje im triptofan koji je jako bitan. Studenti farmacije najbolje razumeju hrono ishranu, oni imaju veliku prednost jer uče procese u organizmu, sve to moraju znati kako bi znali koji lek da primene i kako on deluje. Lekari s druge strane uče samo na koji način će se organizam lečiti, ne ulaze u dubinu fizioloških procesa kao farmaceuti. Češće ćete videti da su farmaceuti otišli u lekare, nego obrnuto. Doktor poznaje takve slučajeve.

***Pitanje 11: Kako da se ponašaju ljudi koji zbog prirode posla ne mogu da usklade satnicu? Doručak je uvek po pravilima, ali kasnije dolazi do pomeranja satnice.

Odgovor 11: Bitno je da se uvek ima vremena za pravilan doručak, a može se uraditi i branč. Gđa koja je postavila pitanje kaže da radi tako da doručkuje u 7h, ali nema prilike da ruča do 16h. Šta joj je činiti? Doktora ne čudi što gđa ima problem s kožom, s obzirom na takav raspored i ritam! Rešenje bi bilo u spajanju doručka i ručka u jedan ozbiljan obrok. Treba polako povećavati količine, tj. spajanje doručka i ručka, a ne naglo. Drugo rešenje, kada gđa oseti glad neka uzme hrono štanglicu, tako će sprečiti glad, ali neće ni aktivirati neke loše procese u organizmu. Prosto kada nemate obrok, nadomestite ga proteinskom šanglicom. Može da pojede još jednu štanglicu u vreme užine, tako se neće prejesti, a osetiće i glad za večeru. Doktor kaže da mu je sad jasno zašto gđa ima figuru kakvu ima i zašto ima probleme s kožom.

KRAJ PREDAVANJA/TRIBINE

Pripremila: Jasmina Ilinčić