Biljana Stefanović nam je pripremila čitav divan tekst za prošlonedeljni izazov #SorbeSladoled u fejsbuk grupi Hrono ishrana po Delabou.

Neodoljivo ledeno zadovoljstvo – Sorbet ili voćni sladoled

Sladak, hladan i neodoljiv sladoled je u prošlosti bio privilegija koja se isključivo služila na dvorovima, a danas je široko rasprostanjena omiljena poslastica. U Rusiji se češće jede zimi nego leti, jer se smatra visoko kalorijskim desertom.

O sladoledu postoji mnogo mitova, legendi i priča kako je i gde nastao i ko je tvorac. Iako se uvreženo mišljenje da sladoled potiče iz Italije, on je nastao mnogo pre. U Kini je pravljen sladoled još 3.000 godina p.n.e i to je bila mešavina leda i šecera. U Persijskom carstvu sladoled je pravljen od soka od grožđa pomešanim sa snegom dopremanim iz hladnih krajeva.  Sirija se smatra kolevkom sladoleda od mleka i mlečnih proizvoda, kao što je pavlaka, jogurt , kao i dodatkom kandiranog voća i orašastih plodova.

Za komercijalnu upotrebu sladoleda značajne su dve godine: 1851. godina, kada je Džejkob Fasel (Jacob Fussel) otvorio prvu fabriku za proizvodnju sladoleda i 1926. godina, kada je osmišljen prvi rashladni uređaj. Od tada više nisu postojale prepreke za transport i održavanje ovog smrznutog slatkiša.

Mlečni sladoledi prave se od mleka sa 10-20% mlečne masti, dok oni sa nižim procentom od 1-2% su poznati kao Sherbet (Šerbet, u prevodu slatki sneg). Za razliku od njih Sorbet (Sorbe) ne sadrži mleko ni mlečne proizvode, već se pravi isključivo sa vodom, voćem i šećerom. U svetu se poznat i pod nazivom Italian ice. Pored voća, šecera i vode u Sorbe se dodaju aromatične biljke, začini, čajevi kao pojačivači ukusa, kao i alkoholna pića koja, zbog niže tačke mržnjenja, čine strukturu glatkijom. Može se koristiti jedna vrsta voća ili više, sveže ili zaleđeno. Od slatkoće voća zavisi koliko šećera ćemo dodati. Najviše šećera zahteva limun, a najmanje mango, kruška, lubenica, dinja. Voće se usitni blenderom, doda voda ili čaj, aromatične biljke, začini kao što je cimet, šećer i ponovo izmiksa dok se šećer ne istopi.
Za dobar Sorbe neophodno je da se voćna smeša u procesu hlađenja meša, a za to postoje specijalni aparati. Aparat hladi, dok se lopatice neprestano vrte u krug nedozvoljavajući da se stvore komadići leda. U kućnim uslovima dobar Sorbet se može napraviti tako što se smeša na svakih pola sata izvadi iz zamrzivača i promeša. Najbolje je držati ga u zamrzivaču 4 sata, nakon čega ga treba ponovo izblendati i odmah služiti.

Danas je često na trpezi, posebno u letnjim mesecima, domaćice ga spremaju na različite načine, a deca ga obožavaju. Poslužen u činiji, kornetu, na štapiću, sa prelivom od čokolade ili posut orašastim plodovima ova poslastica donosi trenutno osećaj zadovoljstva i sreće. Ništa nas ne sprečava da ga i sami napravimo po svom ukusu i uživamo.

Recept

200 ml malina

100 ml čaja od mente i peršuna

1  ½ kašika meda

par kapi limuna

30 gr crne čokolade

Voće usitniti blenderom, zatim dodati čaj, limunov sok i med i ponovo izblendati da bi se dobila homogena smeša. Pre nego sto se stavi u zamrzavač može se procediti kroz metalnu cediljku.

U toku zamrzavanja na svakih 30 minuta izvaditi iz zamrzivača i promešati, kako se ne bi zaledio u komadu. Vreme hlađenja 4 sata, nakon čega ga treba kratko izblendati i odmah servirati.

Istopljenu čokoladu staviti na dno čaše, onda sorbe, na kraju završiti čokoladom i ukrasiti voćem.