Imala sam priliku da u saradnji sa Centrom za hrono ishranu organizujem sastanak članova fejsbuk grupe Hrono ishrana po Delabou / Chrononutrition by Delabos, a Jelena Milutinović je taj sastanak učinila korisnim za sve članove grupe ovim tekstom. Hvala joj!

Drage moje, želela bih da vam prenesem utiske sa predavanja i grupnih konsultacija koje je dr Alan Delabo održao 01.07.2017. godine u Centru za hrono ishranu i kome je prisustvovalo 8 članova naše grupe. Pokušaću da na najkraći način iznesem informacije do kojih smo došli, pri čemu neću navoditi osnovna pravila hrono ishrane koja su detaljno obrađena na blogu hronodnevnik.com i hronodnevnikcom.wordpress.com i koja su uglavnom svima poznata.

Moram da napomenem da je doktor za vreme dvočasovnog druženja bio veoma ljubazan, duhovit,i zuzetno raspoložen za razgovor i da je na sve nas ostavio jako pozitivan utisak.

Koncepcija sastanka je bila da doktor izlaže osnovna pravila hrono ishrane a da prisutni u toku izlaganja postavljaju pitanja i traže pojašnjenje određenih pravila.

Govoreći o doručku, koji se sastoji od preporučene količine sira, hleba, maslinovog ulja ili putera, doktor je posebno naglasio da moramo biti obazrivi pri kupovini maslinovog ulja. Naime, treba uvek birati maslinovo ulje koje je više žućkaste boje, a izbegavati ulje koje ima zelenkastu boju i koje je dosta kiselije. Veoma veliku zamku predstavljaju industrijska organska ulja sa oznakom “Hladno cedjeno“. Ta ulja jesu hladno cedjena i odličnog su kvaliteta, ali su kisela i nisu u potpunosti prečišćena. U njima uvek, tokom industrijske prerade ostane nečistoća koje mogu oštetiti jednjak. Doktor preporučuje da se umesto tih industrijski proizvedenih ulja za doručak konzumiraju ulja iz zanatske proizvodnje, nabavljena direktno od malih proizvodjača koji masline presuju u mlinu na hladno. Industrijski proizvedeno ulje možemo koristiti za ručak i večeru, kao i za termičku obradu. Umesto maslinovog ulja može se koristiti i puter (nije dozvoljen osobama sa genetskom hiperholesterolemijom). Dozvoljena je i upotreba GI putera koji ustvari predstavlja prečišćen puter koji se dobija termičkom obradom sirovog, nesoljenog putera.

Za ručak doktor preporučuje sve vrste mesa ili ribe, s tim što osobe sa anemijom moraju unositi dosta više crvenog mesa. Kao što je sir značajan za doručak, jer se zasićene masne kiseline u toku dana pretvaraju u polinezasićene i služe za izgradnju ćelijskiih membrana, tako je značajno za ručak uneti meso jer proteini iz mesa služe za dalju regeneraciju ćelija. Biljne šnicle (npr.od soje) nisu preporučljive jer ne sadrže esencijalne aminokiseline. Mogu se samo ponekad konzumirati i to samo kao dodatak mesu. Što se tiče priloga uz meso, doktor Delabo predlaže da se uglavnom koristi skrobno povrće, a da se samo 1-2 puta nedeljno koriste žitarice (pirinač, heljda, proso) ili testenina, kako bi postojala ravnoteža minerala i vitamina. Kukuruz u zrnu ili palentu nikada ne treba koristiti kao jedini izvor skroba jer sadrže dosta šećera, nego samo kao mix-u kombinaciji sa ostalim skrobnim povrćem (uz pasulj, grašak dodati malo kukuruza).

Užina treba da sledi 4-6 sati nakon ručka, jer se meso dugo vari. Ukoliko u toku dana imamo veću fizičku aktivnost, za užinu možemo dodati proteinsku štanglicu, pored voća i biljnih masti. Sa druge strane, ako nismo previše aktivni u toku dana, celu užinu možemo zameniti sa jednom bananom ili jednim srednjim avokadom u koji ćemo dodati malo meda ili džema, jer on ne sadrži dosta šećera. Znači, banana i avokado predstavljaju mix voća i biljnih masti. Osim toga, avokado je veoma koristan za osobe koje imaju probleme sa zglobovima. Ukoliko je od ručka proteklo više od 6 sati za užinu ćemo uzeti samo voće i proteinsku štanglicu(bez biljnih masti).

Ukoliko je od ručka prošlo više od 7 sati, najbolje je preskočiti užinu i uzeti večeru.

Za večeru se naravno preporučuje riba i morski plodovi. Dozvoljena je i konzervirana riba, ali ocedjena od svih dodataka ulja, sosa, povrća. Umesto ribe može se uzeti belo živinsko meso, meki delovi svinjetine ili pačija džigerica. Dimljeno meso i riba su dozvoljeni, ali samo tokom hladnijih meseci. Uz ribu ili meso svakako se uzima i preporučena količina neskrobnog povrća.

Doktor je naglasio da postoje dve modifikacije osnovnih pravila hrono ishrane – Starter i faza Ekspresni start i naglasio je razliku izmedju njih. Starter se primenjuje kao neka vrsta “kazne“ za osobe koje primenjuju pravila hrono ishrane, ali su dosta grešile u odredjenom periodu (npr.za vreme odmora), dok je Ekspresni start namenjen osobama koje prvi put počinju da se hrane po hrono pravilima. Cij je da te osobe koje do tada nisu unosole dovoljno mesa ili su unosile previše voća i povrća, nauče nova pravila i da se postepeno njihov organizam prilagodi preporučenim količinama mesa, kako bi mogao iskoristiti sve namirnice u potpunosti. Organizam mora da se navikne, ne samo da uspe da pojede određenu količinu namirnica, nego da uspe to i da iskoristi. U Ekspresnom startu, u odnosu na Komfor fazu (tj.osnovna pravila) hleb je dozvoljen u količini od 40% od količine sira, smanjuju se količine skrobnog povrća za 50 ml, izbacuju se biljne masti iz užine i dodaje se proteinska štanglica. Za večeru se smanjuje neskrobno povrće za 50 ml, ali se dozvoljava riba u neograničenoj količini jer se lako vari i ne utiče na rad jetre i pankreasa. U Starteru hleb je dozvoljen u kolićini od 50% od količine sira, skrobno povrće za ručak ostaje isto kao u Komfor fazi, ali je zato užina mnogo bolja jer se sastoji od 3 dela – voće, biljne masti i proteinske štanglice. Za večeru ostaje ista količina neskrobnog povrća, ali se zato ograničava količina ribe. Doktor preporučuje da početnici koriste prvo fazu Ekspresni start jer je potrebno naviknuti telo na novi režim, potrebno je probuditi jetru i pankeas i uspostaviti njihovu normalnu aktivnost. Kod Startera ne navikavamo telo na novi režim, već samo smanjujemo količine odrešenih namirnica. Nakon faze Ekspresni start sledi Intermedijarna faza koja nam služi kao test da vidimo da li se naš režim privikao na novi režim ishrane.Može se desiti da nam jetra signalizira da organizam još uvek nije spreman na veće količine hrane u kom slučaju se moraju dodati suplementi. Sve tri faze hrono ishrane -E kspresni start, Intermedijarna i Komfor faza su detaljno obrađene u knjizi dr Alana Delaboa koja će uskoro biti objavljena u Srbiji.

Što se tiče posebnih slučajeva, doktor je dao nekoliko informacija o ishrani trudnica, dece i osoba sa Hašimoto sindromom. 

Osim za doručak, deci je dozvoljeno da jedu sir i za ručak, uz meso. Dozvoljeno im je i da uveče jedu pohovanu ribu ili pohovano belo meso.

Za trudnice je jako korisno da za večeru jedu pačiju džigericu. Sirovo povrće im se zabranjuje, osim ako nisu vakcinisane od toksoplazmoze.Termičko povrće je dozvoljeno.

Hašimoto sindrom je direktno povezan sa raspoloženjem i svaki stres veoma negativno utiče na rad štitne žlezde i izaziva njenu reakciju. U ishranu osoba sa Hašimoto sindromom treba uvesti namirnice koje utiču na dobro raspoloženje, tj. namirnice bogate triptofanom – esencijalnom aminokiselinom koja je neophodna u proizvodnji hormona sreće – serotonina. Ove osobe u ishranu moraju uvesti suplement „Chrono zen“ koji se može za sada naručiti preko interneta, a uskoro će biti dostupan i u Srbiji, ili neki drugi suplement koji u sebi sadrži triptofan. Meso je veoma važna namirnica u ishrani ovih osoba, a soja je zabranjena u potpunosti! Za užinu se preporučuje uzimanje proteinske štanglice, pored voćnog dela i biljnih masti.

Eto, toliko od mene! 🙂 Primenjujte korisne i novim informacije sa jučerašnjih konsultacijama sa dr Delaboom. Ja svakako hoću! 🙂

Hvala ti Jelena, naša hrono manekenko, na ovim korisnim i novim saznanjima! 🙂